Konferencija
10 godina Slovenije u Evropskoj uniji - Iskustva i izazovi za Zapadni Balkan
30. jun 2014.
Početkom maja 2014. godine navršilo se 10 godina od najvećeg proširenja Evropske unije, kada je 10, većinom bivših socijalističkih država, primljeno u punopravno članstvo. Bio je to istorijski dan za Evropu, koji je simbolizovao kraj višedecenijskim podelama. Među novim članicama je bila i Slovenija, prva zemlja zemlja bivše Jugoslavije koja je postala punopravni član evropske porodice. Tim povodom, grupa lokalnih NVO je angažovala Balkan Perspectives Today, koji je tada na prostoru Slovenije bio nova, ali već prepoznata organizacija, da osmisli, organizuje i producira događaj kojim će biti obeležen ovaj značajni jubilej.
Povodom obeležavanja 10 godina od priključenja Slovenije Evropskoj uniji, u Ljubljani je 30. 6. 2014. svečano održan panel „10 godina Slovenije u Evropskoj uniji - iskustva i izazovi za Zapadni Balkan“.
Glavni cilj skupa bila je razmena iskustava i analiza integracijskog konteksta u zemljama Zapadnog Balkana, uz stalnu podršku Slovenije kao članice EU. Na panelu su učestvovali predstavnici Vlada, civilnog sektora i akademske zajednice Slovenije, ali i Srbije i Crne Gore, koji su pozvani kao predstavnici dve zemlje Zapadnog Balkana koje su najdalje odmakle u procesu pridruživanja Uniji.
Skup je zaključen panelom na kom su govorili predstavnici civilnog sektora i akademske zajednice Slovenije, s ciljem pružanja saveta i smernica zemljama Zapadnog Balkana na putu ka članstvu u EU, sa posebnim akcentom na ulozi Slovenije u tom procesu.
12:00-12:15
Uvodno obraćanje
12:15-13:15
PANEL I
Govornici:
Gregor Virant, ministar unutrašnjih poslova Republike Slovenije
„Reforma javne uprave u procesima pridruživanja EU“
Zoran Krunic, ekspert za vladavinu prava i civilno društvo
„Nova dešavanja i trenutni trendovi u procesima proširenja Evrope“
Tanja Fajon, predstavnica delegacije Slovenije u Evropskom parlamentu
„Uloga Evropskog parlamenta u procesu proširenja: perspektive, prioriteti novog sastava Evropskog parlamenta“
Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Evropske unije u Vladi Srbije
„Pregovori o pristupanju Srbije sa EU; napredak i ključni izazovi u procesu integracije “
Aleksandar Andrija Pejović, glavni pregovarač za EU u Vladi Crne Gore
„Pregovori o pristupanju Crne Gore EU; napredak i ključni izazovi u procesu integracije “
13:15-13:30
Kafe pauza
13:30-14:00
PANEL II
Govornici:
Milan Martin Cvikl, član Evropskog revizorskog suda
„Trenutni pogled na desetogodišnjicu pristupanja Slovenije EU i uloga Evropskog revizorskog suda u trenutnim procesima proširenja na Zapadnom Balkanu “
Alenka Košir, šefica sektora za proširenje i jugoistočnu Evropu u Vladi Slovenije
"Proces proširenja i slovenačka spoljna politika“
Bojko Bučar, dekan Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani
„Kritični pogled na slovensku spoljnu politiku i postupke proširenja EU“
14:00-14:30
Diskusija
Diskusione teme:
14:30-15:00
Svečano zatvaranje
Hotel Slon smešten je u samom centru Ljubljane. Nalazi se na samo nekoliko koraka od stare gradskog jezgra, ljubljanskog dvorca i svih glavnih gradskih znamenitosti. Hotel je dobio ime zbog priče o Maksimiljanu II, koji je bio nadvojvoda Austrije. Donosio je slona zvanog Sulejman kao venčani dar Mariji Španskoj i zaustavio se u najboljoj gostionici u Ljubljani. Niko nikada nije video slona s ove strane Sredozemnog mora, a posedovanje takve egzotične životinje smatralo se znakom bogatstva i moći. Hotel Slon je kasnije sagrađen na mestu ove gostionice.
Zgrada je preživela 80 godina; čak i snažan zemljotres 1895. godine. Ali 1937. godine započela je izgradnja novog hotela Slon, u skladu sa modernističkom arhitektonskom modom 1930-ih. Lokalni ljudi dolazili su na gradilište da bi posmatrali kako novi hotel raste pred njihovim očima. Kada je završen, rečeno je da je najlepši i najmoderniji ljubljanski hotel.
Ljubljana je glavni i najveći grad Slovenije. Kulturno, obrazovno, ekonomsko, političko i administrativno središte nezavisne Slovenije od 1991. godine. Ljubljana se prvi put pominje u prvoj polovini 12. veka. Smeštena usred trgovačke rute između severnog Jadranskog mora i dunavske regije, bila je istorijska prestonica Kranjske, jednog od delova Habsburške monarhije. Bila je pod Habsburškom vlašću od srednjeg veka do raspada Austro-Ugarske imperije 1918. godine. Nakon Drugog svetskog rata, Ljubljana je postala glavni grad Socijalističke Republike Slovenije, dela Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Ovaj status zadržala je sve dok Slovenija nije postala nezavisna 1991. godine i Ljubljana je postala glavni grad novoformirane države.