Evropska unija i Zapadni Balkan 2015 - 2020: šanse partnerstva i obostrane nedoumice

Konferencija

Evropska unija i Zapadni Balkan 2015 - 2020: šanse partnerstva i obostrane nedoumice


12. decembar 2014.

Tokom 2014. godine Evropa je obeležila dva važna jubileja:  25. godišnjicu pada Berlinskog zida i desetogodišnjicu ulaska istočnoevropskih i dve mediteranske zemlje u Evropsku uniju. Ovaj relativno kratak period istorije se već prepoznaje kao značajan, upravo zbog dinamike i prirode događaja koji su ga obeležili. Oni ukazuju na to kako se menjaju socio-ekonomske prilike u Evropi, što otvara brojna pitanja koja se tiču političkog progresa, potencijalnih pretnji društvenom napretku, i mogućih modela delanja koji za cilj imaju rešavanje tih problema.

Pokretanje javne diskusije na pomenute teme je od velike važnosti za sagledavanje evropske perspektive za Srbiju i Region. Evropske integracije, koje mogu da ponude nezaobilazan institucionalni okvir za nacionalno ujedinjenje u svakoj od zemalja Zapadnog Balkana, posebno su važne i aktuelne u uslovima ovdašnjih težnji za demokratizacijom društva i sveopštoj krizi nacionalnih identiteta. S namerom da povede takav razgovor, u sklopu proslave pomenutih jubileja, i povodom početka novog mandata Evropske komisije, Balkan Perspectives Today je organizovao veliku međunarodnu konferenciju pod nazivom “Evropska unija i Zapadni Balkan 2015 - 2020: šanse partnerstva i obostrane nedoumice”. Cilj konferencije je bio da se dobiju odgovori na neka od pitanja o budućnosti EU, sa posebnim osvrtom na proces priključenja zemalja Zapadnog Balkana.

O konferenciji

U zgradi Rektorata  Univerziteta u Beogradu, znamenitom Kapetan-Mišinom zdanju, početkom decembra 2014. godine  je održana međunarodna konferencija „Evropska unija i Zapadni Balkan 2015 - 2020 – šanse partnerstva i obostrane nedoumice“.

Konferenciji su prisustvovali eminentni gosti, političari i predstavnici akademske zajednice, koji su tom prilikom preneli svoja iskustva i znanje, u cilju pružanja podrške zemljama regiona tokom procesa pristupanja Evropskoj uniji. Na događaju je govorio bivši premijer Portugala i predsednik Evropske komisije u dva mandata, Žoze Manuel Barozo,  koji je kroz svoju dugogodišnju karijeru svedočio uspehu dotadašnjeg proširenja Evropske unije, i čije profesionalno iskustvo je doprinelo da se o pitanjima članstva  i nedoumicama diskutuje konstruktivno i na visoko-referentnom nivou.

Zamenik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zadužen za inovativno finansiranje razvoja, Filip Dust Blazi je govorio na temu strateške i privredne koristi članstva u EU, kao i mogućnostima efektivnog rešavanja međunarodnih problema u takvom zajedništvu. Svoj doprinos u adekvatnom račlanjivanju glavnih pitanja ovog skupa dao je i potpredsednik evropske narodne partije i poslanik Evropskog parlamenta Mario David, kao i više domaćih političara i diplomata.

U okviru konferencije održan je i akademski panel pod nazivom “Uloga univerziteta u evropskim i regionalnim integracijama”, na kome su učestovali rektori i profesori sa vodećih univerziteta u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Ovaj panel je bio posvećen brojnim aktuelnim pitanjima o statusu univerziteta u odnosu na Vlade i javnost u procesu evorpske integracije, stručnoj podršci koju oni pružaju u pregovaračkom procesu, ali i o odgovornosti koje ove institucije imaju u pogledu budućeg održivog razvoja u domenima visokog obrazovanja, nauke i tržišta rada.

Govornici

Agenda

11:00-11:15

Uvodno obraćanje

Mijat Damjanović


Predsednik upravnog odbora Instituta za javnu politiku

11:15-12:00

PANEL I

Evropska unija i Zapadni Balkan 2015 – 2020

Govornici:

Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije 2004 -2014
Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije u Vladi Republike Srbije
Mario Enrike de Almeida Santos David, potpredsednik Evropske narodne partije (EPP) i poslanik Evropskog parlamenta
Filip Dust - Blazi, zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zadužen za inovativno finansiranje razvoja

12:00-12:30

Pauza – koktel

12:30-14:00

PANEL II

Uloga univerziteta u Evropskim i regionalnim integracijama

Govornici:

Nikola Samardžić, profesor Univerziteta u Beogradu
Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju
Aleksandar Andrija Pejović, glavni pregovarač Crne Gore sa EU
Radmila Vojvodić, rektorka Univerziteta Crne Gore
Ivanka Popović, prorektorka za nauku Univerziteta u Beogradu
Stevan Lilić, profesor Univerziteta u Beogradu

Foto i video galerija

Rektorat Univerziteta u Beogradu

Rektorat Univerziteta u Beogradu

Rektorat Univerziteta u Beogradu Kapetan Mišino zdanje je jedna od najpoznatijih građevina devetnaestog veka u Beogradu. U njoj je smešten Rektorat Univerziteta u Beogradu i deo Filozofskog fakulteta. Zgrada je rađena prema planovima češkog arhitekte Jana Nevole, a podignuta je 1863. godine. Prvobitno je dizajnirana tako da služi unuku Karađorđa Petrovića, koji je bio oženjen najmlađom kćerkom kapetana Miše, Sarom. Kapetan Miša je, pak, poklonio ovo zdanje svojoj domovini u obrazovne svrhe. Ovo mesto se smatra jednim od najlepših objekata u Beogradu. Kapetan Mišino zdanje je 1979. godine proglašeno spomenikom kulture od izuzetnog značaja.

Beograd

Beograd

Beograd je glavni i najnaseljeniji grad Republike Srbije. Grad leži na ušću Save u Dunav, gde se Panonska nizija spaja sa Balkanskim poluostrvom. Urbani deo Beograda broji populaciju od 1,23 miliona stanovnika, dok 1,7 miliona ljudi živi u široj okolini. Jedan je od starijih gradova u Evropi. Prva naselja na teritoriji Beograda datiraju iz praistorijske Vinče, oko 4800 godina pre nove ere. Grad je kroz istoriju bio osvajan više puta. U kobnom strateškom položaju, Beograd se borio u 115 ratova i razoren je 44 puta. Glavni grad Srbije je od 1405. godine, a bio je i glavni grad Jugoslavije od njenog osnivanja 1918. godine do njenog raspada.