Konferencija
Kvartalni medijametar
06. decembar 2017.
U Evropskom parlamentu, u utorak 5. decembra održana je debata o medijskoj situaciji u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana, u organizaciji neformalne grupe "Prijatelji Srbije".
Tom prilikom, predstavljena je analiza Kvartalni medijametar na temu razvoja štampanih medija u Srbiji, nakon čega su učesnici debate mogli da razmene mišljenja s timom istraživačkog i naučno-stručnog projekata Medijametar i drugim učesnicima iz oblasti medija.
Izbalansiranost tema, izvori informacija, polarizacija u stavovima, uticaj na objektivnu obaveštenost javnosti u Srbiji - sve su to bile teme, koje su srpski medijski istraživači i eksperti Dejan Vuk Stanković i Velimir Ćurgus Kazimir predstavili evropskim parlamentarcima.
“Ponekad imamo tu pogrešnu sliku da u Srbiji nema slobode medija. Ono što je jasno iz ove analize Medijametra, jeste da ima velikih razlika u medijskim izveštajima, koji su pro i kontra, da ima previše negativnih informacija o svima, i o opoziciji i o vlasti”, istakao je Franc Bogovič, evropski parlamentarac i jedan od organizatora ovog događaja. Prema njegovim rečima, ponekad su i previše jasno definisani medji koji prate vlast ili opoziciju.
Predstavljajući Kvartalni Medijametar o stanju u štampanim medjima u Srbiji, profesor Dejan Vuk Stanković rekao je da postoji snažna politička polarizacija kada je reč o dnevnoj štampi.
Nedeljnici su, prema njegovim rečima, u osnovi kritični prema vlasti, a razlikuju se samo u stepenu kritičnosti i spoljnopolitičkoj orijentaciji.
“U Srbiji smo svedoci da u štampanim medijama postoji sloboda, ali ono što je njen ishod jeste jedna velika polarizacija”, zaključuje profesor Dejan Vuk Stanković.
Problem medija u Srbiji ne odnosi se toliko na slobodu medija, koliko na profesionalizam, uređivačku politiku, stavove prema određenim temama, smatra jedan od autora Medijametra Velimir Ćurgus Kazimir.
Debatu o medijskom prostoru u Srbiji, u Evropskom parlamentu su organizovali predsedavajući i zamenik predsedavajućeg neformalne grupe “Prijatelji Srbije” u EP, Emilijan Pavel i Franc Bogovič.
Događaju su prisustvovali predsedavajući Spoljnopolitičkog odbora EP i izvestilac EP za Srbiju Dejvid Mekslister, koordinator Socijaldemokrata u Spoljnopolitičkom odboru Knut Flekenštajn, potpredsednik Evropske naprodne partije zadužen za Zapadni Balkan Andrej Kovačev, potpredsednik Socijaldemokrata zadužen za spoljnu politiku Viktor Boštinaru, kao i evropski poslanici Igor Šoltes, Andor Deli, Jozo Radoš, Georgios Epitedios, predstavnici Evropske spoljnopolitičke službe, predstavnici država čelanica EU, kao i asistenti evropskih poslanika.
Strazbur grad je u regionu Alzas, Francuska. Nalazi se na reci Rajni i predstavlja važno pristanište i industrijsko središte. U gradu je razvijena trgovina vinom, hmeljom, i duvanom. Strazbur poseduje katedralu u gotičkom stilu, univerzitet, konzervatorijum i akademiju. Od industrijskih grana razvijene su: brodogradnja, metalurgija, mašinska, prehrambena, tekstilna, duvanska i štamparska industrija. Po podacima iz 2011. godine u mestu je bilo 272.222 stanovnika. Od prvog januara 2016. godine, Strazbur je postao glavni grad novog administrativnog okruga Alzas-Šampanja-Ardeni-Loren.
Zbog svoje dvonacionalne i dvojezične kulture, grad je postao jedan od glavnih gradova ujedinjene Evrope. U njemu se nalazi Savet Evrope, sedište Evropskog parlamenta i Evropski sud za ljudska prava.
Evropski parlament
Od 7. jula 1981. Evropski parlament doneo je mnogo rezolucija u vezi sa svojim sedištem, zahtevajući od vlada zemalja članica, poštovanje obaveze osnivanja stalnog sedišta za njihove institucije. Za to je vreme parlament obično radio u nekoliko gradova (Luksemburg, Strazbur, Brisel). Za sednice Evropskog Veća u Edinburgu, 11. i 12. decembra 1992. godine, odlučeno je osnivanje sjedišta institucija, pod sledećim uslovima:
Evropski parlament ima svoje sjedište u Strazburu, gde se održavaju 12 sednica godišnje, svaki mesec, uključujući i proračunsku sednicu
dodatne sednice održavaju se u Briselu
parlamentarni odbori imaju svoje sedište u Briselu
Generalno veće zadržava svoje sedište u Luksemburgu
Nakon što je Pravni Sud odobrio ovu odluku, ona je uneta u Sporazum u Amsterdamu u obliku protokola. Sednice se održavaju svake godine po rasporedu koje donosi Konferencija predsednika. Od 2004. godine, parlament održava jedanaest zasedanja nedeljno u Strazburu i pet u dva dana u Briselu.
Savet Evrope
To je međunarodna organizacija koja okuplja 48 zemalja članica, sedište je u Strazburu, a ovde se nalaze i:
Generalni sekretar Saveta Evrope
Uprava Veća
Evropski sud za ljudska prava
Evropski lekopis
Evropski Omladinski Centar
Evropski audio-vizuelni opservatorijum
Zaklada Eurimages
U Strazburu se takođe nalaze i sledeće evropske institucije:
Zapovedništvo Evrokorpsa
Informatički centar Evropola
Središnja komisija za navigaciju Rajnom (od 1920)
francusko-nemački televizijski kanal Arte
Međunarodno poverenstvo za supružnički status CIEC
Evropska naučna fondacija FSE ili ESF
Naučni program Frontjer Humen
Društvo Evropskih Regija
Društvo Evropskih Vinskih Regija
EPRA
CIRCOM
Evropski institut za patente
ISU
Evropska četvrt :
U gradu postoji evropska četvrt koja se brzo razvija zahvaljujući novim organizacijama i njihovim upravama. Ovde se gradi i poslovni centar pa se četvrt povezuje s ostatkom grada gradskim prevozom.