Media Clientelism Index presented in Brussels: Croatia behind Serbia

Quid pro quo definiše interakciju politike-medija-privatnog sektora u današnjem svetu, izjavio je Munir Podumljak, direktor projekta MEDIA CIRCLE i autor publikacije "ground zero" Indeksa. U ovom kontekstu, nedostatak univerzalnosti u odnosima društvenih aktera, pri čemu su mediji možda najvažniji među njima, čini demokratiju jednostavno alatom za formalizaciju moći klijentele. Ovo, u većini slučajeva, znači legalizovanu korupciju i uspon novog modela koji nazivamo "društvo zarobljeno" ili zarobljena društva.

U visoko komercijalizovanoj i liberalizovanoj medijskoj sceni, javni servisi igraju važnu ulogu u zaštiti javnog interesa. Međutim, kako je rekao Sorin Ionita iz Ekspertnog foruma Rumunije: "Rumunska državna televizija i radio (javni servis) gubi tržišni udeo i postaje sve manje relevantna."

MCI (Media Clientelism Index) je primetio da liberalizacija medijskog tržišta nije univerzalan odgovor na politizaciju medija. U takvom okruženju, bez posebne regulacije i zaštite javnih servisa (kao u slučaju Rumunije), politički akteri će primeniti različite strategije kako bi kontrolisali medijsko tržište i tok informacija, ili učinili irelevantnim one koje smatraju preprekom u vršenju svoje vlasti.

Ograničeni resursi često vode do korupcije. Kada javna sredstva koja podržavaju medijsku scenu opadnu, javlja se neprimeren uticaj i klijentelističke prakse. Makedonija se ne razlikuje od drugih zemalja u ovom aspektu. Kako je istakao Nebojša Ilijevski iz Udruženja "Public": "Postoji hitna potreba za angažovanjem na reformi medijske scene u Makedoniji. Poseban naglasak u naredne dve godine trebalo bi da bude na odgovornosti aktera koji odlučuju o medijskim politikama i raspodeli resursa, uz povećanu transparentnost u medijskoj industriji uopšte."

Korupcija i odnos između politike i medija su važni, ali medijski klijentelizam ne posmatra ovaj aspekt medijskih ili političkih aktivnosti na uskom planu. Kada univerzalnost nije deo demokratske kulture i kada je distorzija distribuiranih javnih informacija visoka, primećuje se i distorzija medijskih tržišta i odnosa između nosilaca vlasti. U takvoj situaciji, organizovani kriminal često koristi priliku da se uključi u medijsku industriju.

Liberalizacija medijskog tržišta nije lak zadatak u takvom okruženju, i često liberalizacija ne vodi nužno ka slobodnim medijima. Zato je, posebno u kontekstu manje populacije kao što je Crna Gora, uspostavljanje mehanizama obezbeđenja da kapital investiran u medijsku industriju potiče iz čistih izvora sa jasnim poreklom, pitanje hitnosti, rekla je Selena Tasić iz Instituta za javnu politiku Crne Gore.

Čak i u slučajevima kada su svi instrumenti na mestu, a zemlja, iz perspektive spoljnjeg posmatrača, može izgledati naprednije od drugih u poređenju studija, stvari nisu na zadovoljavajućem nivou. Srbija je prošla kroz različite značajne intervencije i reforme u medijskoj sferi (npr. transformacija javnih medija u neprofitne i potencijalno nevladine medije). Međutim, na početku, bez pažljivih čuvara, reforme ne proizvode nužno odmah rezultate, ili kako je to izrazio Duško Medić iz Nezavisnog udruženja novinara: "Medijski zakoni u Srbiji su dobri, ali medijska situacija je katastrofalna."

Bosna i Hercegovina ima mnogo problema, pri čemu je fragmentacija upravljanja i društva jedan od najhitnijih. U takvom okruženju, gde uvek postoje "hitniji problemi", mediji i medijske politike često su marginalizovani. Međutim, kako tvrdi MCI, ne-slobodni mediji skoro garantuju da se reforme i razvoj neće odvijati željenom brzinom, jer neće biti podsticaja za političke elite da promene pravila igre koja im koriste. U fragmentisanim društvima, izazov posmatranja procesa na medijskoj sceni još je veći. Stoga, uspostavljanje osnovnih instrumenata, kao što su registri vlasništva nad medijima, ponekad zahteva više od decenije posvećenih napora zagovaranja. Stoga, poziv na akciju Borka Rudić novinarke iz BIH, da se uspostavi regulatorni i institucionalni okvir u Bosni i Hercegovini koji obezbeđuje transparentnost vlasništva u medijima i jednak pristup oglašivačima kada je reč o oglašavanju u javnom sektoru, treba biti podržan od strane svih nas koji smo aktivni u medijskoj industriji. 

Nedostatak regulacije u medijskoj industriji često se objašnjava kao "deregulacija koja doprinosi medijskim slobodama" i može dovesti do borderline kriminalnih medijskih operacija. U zemljama poput Hrvatske, koja je prošla kroz izazovan proces privatizacije koji je uglavnom služio kao "plata političkim elitama" tokom devedesetih godina njihovim pristalicama u rušenju komunističkog režima, prikrivanje kapitala postalo je deo političke umetnosti. Ana Hećimović iz Partnerstva za društveni razvoj objašnjava:

"Staviti tome kraj i popraviti pokvarenu institucionalnu postavku koja čini vlasništvo nad medijima navodno vidljivim, ali neosetljivim do nivoa originalnih vlasnika koji se kriju iza različitih 'investicionih fondova' i off-shore kompanija, predstavlja krajnji i najvažniji cilj donosioca odluka. Međutim, kako bi ovo moglo predstavljati sukob interesa sam po sebi (jer bi na kraju možda jurili same sebe), ovaj proces, bez nezavisnih aktera vođenih isključivo javnim interesom, može se pokazati samo kao još jedan utopijski san."

Ovo eksperimentalno istraživanje, odnosno početno merenje Indeksa, sprovedeno je u okviru Projekta za civilni odgovor na klijentelizam u medijima - MEDIA CIRCLE, finansiranog od strane Instrumenta za pretpristupnu pomoć Evropske unije (IPA) u okviru Fonda civilnog društva (CSF). Vođa projekta je Partnerstvo za društveni razvoj, a konzorcijum čini osam organizacija, uključujući Ekspertni forum iz Rumunije; BH novinare i VESTU iz Bosne i Hercegovine; Institut za javnu politiku iz Crne Gore; Javno udruženje za istraživanje, komunikacije i razvoj iz BJR Makedonije; Nezavisno udruženje novinara Vojvodine i Pravni komitet za ljudska prava (YUCOM) iz Srbije.