Konferencija
Predstavljanje "Zbirke mapa, veduta i dokumenata – Srbija, Crna Gora i Dalmacija kroz vekove"
14. maj 2022.
Predstavljanje knjige "Zbirka mapa, veduta i dokumenata – Srbija, Crna Gora i Dalmacija kroz vekove" Instituta za javnu politiku, bio je povod i za održavanje međunarodnog skupa “Kartografija i kartofilija u Srbiji 2022.” održanog 14. maja 2022. godine u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“.
Međunarodni skup “Kartografija i kartofilija u Srbiji 2022.” bio je prvi događaj ove vrste u našoj zemlji. U Univerzitetskoj biblioteci, na jednom mestu, okupili su se naučnici, kolekcionari i predstavnici institucija koji su u okviru tri sesije razgovarali o razvoju kartografije, od njenog nastanka do danas. Posebna pažnja posvećena je značaju kartofilije i njenoj ulozi u smislu istorijskih dokumenata.
Ovim povodom, BALKAN PERSPECTIVES TODAY je angažovana u svrhu izrade vizuelnog identiteta i koncepta celokupnog međunarodnog skupa.
Institut za javnu politku predstavio je 14. maja 2022. godine u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ "Zbirku mapa, veduta i dokumenata – Srbija, Crna Gora i Dalmacija kroz vekove".
U okviru predstavljanja knjige, Institut za javnu politiku i Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković svim posetiocima priredili su i međunarodni skup “Kartografija i kartofilija u Srbiji 2022.”.
Skup se sastojao iz 3 sesije, u okviru kojih su, naučnici, kolekcionari i predstavnici institucija imali priliku da ukažu na značaj kartografije i kartofilije.
Otvaranju skupa prethodila je jednodnevna izložba mapa i karata iz fonda Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ i Instituta za javnu politiku, na kojoj su posetioci po prvi put bili u prilici da vide neke od najređih i najvrednijih mapa, karata i veduta sa ovih prostora.
Želja organizatora je bila da predstavi knjigu baš onakvom kakva ona i jeste, tačnije da ona nije puko nabrajanje podataka i suvoparno ređanje slika od stranice do stranice, već je ona zamišljena kao uvod u kartolifiju i kolekcionarstvo.
S druge strane, organizatori skupa su želeli i da, na jednom mestu, okupe ljude iz domaće i međunarodne javnosti kojima je predmet interesovanja upravo kartografija i kartofilija, kako bi one nastavile da postoje u vremenu digitalizacije i naprednih tehnologija.
Ukoliko uzmemo u obzir da je interesovanje za ovaj skup i izložbu prevazišlo sva očekivanja, smatramo da je želja i cilj organizatora ispunjen, kao i da postoji nada za povratak kartografije i kartofilije u Srbiju na velika vrata.
Beograd,
14. maj 2022. godine
10:00-10:15
Pozdravna reč i otvaranje izložbe
10:15-11:30
Predstavljanje knjige: Zbirka mapa, veduta i dokumenata - Srbija, Crna Gora i Dalmacija kroz vekove
11:45-12:45
Kartografija i njen razvoj
13:45-15:15
Kartofilja – institucionalne i privatne kolekcije
15:15-15:30
Završna reč i zatvaranje skupa
Univerzitetska biblioteka predstavlja jedinstveno svedočanstvo o razvoju društva u celini u jednom istorijskom trenutku i veoma upečatljivo ilustruje stanovište države koja je posle Prvog svetskog rata, svim silama nastojala da nadoknadi propušteno i da stane u red razvijenih zemalja, prepoznajući značaj obrazovanja u tom procesu.
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ je naučna biblioteka Univerziteta u Beogradu i nalazi se u zgradi u Bulevaru kralja Aleksandra 71. Ona je matična biblioteka za sve univerzitetske i fakultetske biblioteke u Srbiji. Služi nastavnim i naučnim potrebama studenata, univerzitetskih nastavnika i naučnih radnika.
Dan biblioteke je 24. maj, dan slovenskih prosvetitelja Sv. Ćirila i Metodija.
Beograd je glavni i najnaseljeniji grad Republike Srbije. Grad leži na ušću Save u Dunav, gde se Panonska nizija spaja sa Balkanskim poluostrvom. Urbani deo Beograda broji populaciju od 1,23 miliona stanovnika, dok 1,7 miliona ljudi živi u široj okolini. Jedan je od starijih gradova u Evropi. Prva naselja na teritoriji Beograda datiraju iz praistorijske Vinče, oko 4800 godina pre nove ere. Grad je kroz istoriju bio osvajan više puta. U kobnom strateškom položaju, Beograd se borio u 115 ratova i razoren je 44 puta. Glavni grad Srbije je od 1405. godine, a bio je i glavni grad Jugoslavije od njenog osnivanja 1918. godine do njenog raspada.
Institut za javnu politiku
Institut za javnu politiku je posvećen izgradnji mirne, funkcionalne, demokratske i ekonomski održive budućnosti država i društava Zapadnog Balkana.
Fundamentalne pretpostavke za dostizanje takve budućnosti vidimo u prihvatanju, modernoj interpretaciji i promišljeno vođenoj implementaciji klasičnih i savremenih evropskih političkih, ekonomskih, kulturnih i društvenih vrlina, načela i organizacije zajednice.
Neotklonjiva je nužnost stalne promene i razvoja društava. Institut podstiče izgradnju sposobnosti društava Zapadnog Balkana da razumeju prošlost, prevladavaju izazove sadašnjosti i sa najvećom mogućom dozom spremnosti i izvesnosti idu u susret stabilnijoj budućnosti. U tom okviru smo koncentrisali napore i aktivnosti koji objedinjuju i afirmišu plodonosnu vezu potencijala akademskih zajednica, politike, civilnog društva, medija i javne sfere.
Institut predstavlja platformu za delovanje različitih javnih, političkih i ekonomskih aktera i grupa. Sarađujemo sa politički neutralnim stručnjacima iz svih delova Zapadnog Balkana, koji imaju višedecenijsko iskustvo u oblastima profesionalizacije medija, političke teorije i prakse, evropskih i transatlantskih integracija, bezbednosti, ljudskih i manjinskih prava, državne uprave, diplomatije, civilnog sektora, nauke i kulture.
Obrazovanje, i u klasičnom i u fleksibilnijim i modernijim značenjima, prepoznajemo kao najbolji mehanizam za progres društava u kojima Institut funkcioniše. Kroz edukaciju pojedinaca i jačanje kapaciteta javnosti želimo da stalno inspirišemo promene koje će omogućiti da zemlje regiona budu lideri u kreiranju dobrih javnih politika.
Institut za javnu politiku deluje kroz kancelarije u Podgorici, Beogradu i Ljubljani.